Nasilje nad Filozofijom (autori: D. Pavlović i S. Žunjić - TRUNCATED text, PDF from 2016, in English and Serbian PDF

Preview

Summary

DRAGAN PAVLOVIĆ SLOBODAN ŽUNJIĆ _________________________________________________________ N A S I LJ E N A D FILOZOFIJOM O uzurpiranju „Odeljenja za filozofiju”, inkvizicionoj hajci na Istoriju Srpske filozofije, otmici časopisa Theoria, i o moralnom padu. ___________________________________________...

Description

DRAGAN PAVLOVIĆ

SLOBODAN ŽUNJIĆ _________________________________________________________

N A S I LJ E N A D FILOZOFIJOM

O uzurpiranju „Odeljenja za filozofiju”, inkvizicionoj hajci na Istoriju Srpske filozofije, otmici časopisa Theoria, i o moralnom padu. _____________________________________________________ Dialogue & Čigoja štampa Pariz/Beograd, 2016

Dragan Pavlović Director and Editor in chief, "Dialogue - International Journal for Arts and Sciences", Paris, France. Chercheur Associé et Directeur de reserch Associé / Unite INSERM U408 (226), Paris, France, 1985-2000. PD Dr. med. habi, Research Director, Ernst-Moritz-Arndt Universität, Greifswald, Germany, 2000-2014 Professor of Pathophysiology, European University, Belgrade, Serbia, 2011-2013. Adjunct Professor of Anesthesiology, Dalhousie University, Halifax, Canada, 2015 -2017.

Slobodan Žunjić Docent za Historiju filozofije, University of Belgrade, 1986-1992 Associate Professor of Greek Philosophy, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy, 1989-1997. Chair, History of Philosophy Group, University of Belgrade, 19901996. Associate Professor of Ancient Philosophy and the History of Philosophy at the Faculty of Philosophy, University of Belgrade, 19901997. Visiting Professor, University of Pennsylvania, Philosophy, Classics, Balkan History, 1997/1998. Adjunct Professor of Philosophy at the University of Rhode Island, 1999-2012. Zamenik urednika časopisa Theoria od 1981 do 1986; Glavni urednik časopisa Gledista, 1989 – 1999.

DRAGAN PAVLOVIĆ

I

SLOBODAN ŽUNJIĆ

N A S I LJ E N A D FILOZOFIJOM _______________________________________ O uzurpiranju „Odeljenja za filozofiju”, inkvizicionoj hajci na Istoriju Srpske filozofije, otmici časopisa Theoria, i o moralnom padu. ______________________________________

Dialogue, Pariz & Čigoja štampa, Beograd 2016

Dragan Pavlović i Slobodan Žunjić Nasilje nad filozofijom Izdavač: Dialogue, Pariz, Francuska i Čigoja štampa, Beograd, Srbija Copyright © Dragan Pavlović i Slobodan Žunjić, 2016. ISBN: 2-911527-09-7 ISBN 978-86-531-0210-4 Štampano u Beogradu: Čigoja štampa, 2016.

D. PAVLOVIĆ & S. ŽUNJIĆ : NASILJE NAD FILOZOFIJOM

SADRŽAJ Predgovor

i

1. Uvod

1

2. Logika logičke greške (o napadu na profesora Slobodana Žunjića) Dragan Pavlović

9

3. Otmica Theorie Dragan Pavlović

19

4. Otmica Theorie (tehnički dodatak) Dragan Pavlović

29

5. Herodot i Aristotel o uzrocima plavljenja Nila Kako profesor Jovan Aranđelović čita Herodota i Aristotela Dragan Pavlović

41

6. Moja i vaša filozofija naša Slobodan Žunjić

63

7. Strategija spavača Slobodan Žunjić

89

8. Kako se rodilo ono “samoporičuće” u prikazu moje knjige? Slobodan Žunjić

115

D. PAVLOVIĆ & S. ŽUNJIĆ : NASILJE NAD FILOZOFIJOM

DODATAK

137

Redosled događaja i objavljivanja piblikacija povodom skandala oko Istorije srpske filozofije Slobodana Žunjića

139

Objavljene istorije srpske filozofije

143

Bibliogafija Dragana Pavlovića Prirodne nauke Društvene nauke

147 182

Biografija Slobodana Žunjića Bibliografija Slobodana Žunjića

191 193

_______________________

NASILJE NAD FILOZOFIJOM

Predgovor Stvari o kojima će u ovoj knjizi biti reči mogu se uobičajenom čitaocu učiniti dosta kompleksnim i verovatno će sve biti jasno samo onima koji su u tome učestvovali. Materija ipak nije tako teška i svaki pažljivi čitalac će moći da oformi jedan okvirni utisak o trvenjima na katedri za filozofiju i o moralnim implikacijama vezanim za te događaje. Tekstovi koje objavljujemo nisu bili prihvaćeni od mnogih novina kojima su bili ponuđeni, uključujući i beogradsku Politiku. Pošto sam ja, posle dugog čekanja na odgovor o objavljivanju mog prvog teksta, obavestio Politiku da odustajem, jer je Srpski književni list već bio prihvatio da ga objavi, jedan od urednika Politike je odgovorio da se „upravo spremao“ da ga objavi - bez da je imao nameru da me o tome izvesti. Politika je pritom objavlivala nekoliko tekstova napada na profesora Žunjića, odbijajući sve moje kasnije tekstove odbrane. Takva je, eto, praksa Politike. Odbranu Žunjića ni jedne druge novine kasnije nisu htele da objave. To govori o izvesnoj medijskoj blokadi u Srbiji i o tabloidnoj prirodi čak i same Politike u kojoj skandali i jeftine teme i ulični žargon često dobijaju mesto na prvoj strani. Povodeći se za trendom, Politika je uvela izdanje „online“ čiji forum predstavlja pravo đubrište komentara čitalaca, a koji se uz to ozbiljno cenzurišu i kojima se čak i manipuliše, verovatno u iluziji da takav forum može da utiče na javno mnjenje. Njeni uvodnici, koji su bez tematske supstance, izgubili su i na ozbiljnosti i na političkoj težini, a nekad

i

D. PAVLOVIĆ & S. ŽUNJIĆ

referentna evropska dnevna novina se, u poslednjim godinama, srozala na nivo prosečne bulevarske štampe. Ne verujem da je to iz zle namere i neznanja, već radije zbog nedovoljnog znanja – nešto što je svima nama prisutan nedostatak. Isti su razlozi i za ponašanje Odeljenja za filozofiju i pisanja tih nekoliko filozofa koje spominjemo. Cilj nam nije neko podučavanje o moralu. Ja lično verujem da postoje fakti čije poznavanje pomaže u našim moralnim odlukama. Zato nam je namera, dakle, da objavljujući ove tekstove, pomognemo da se taj nedostatak znanja nekako smanji, ne bi li naši stavovi o tome šta je dobro a šta loše bili postavljeni na nešto malo boljoj osnovi. Efekat sigurno neće biti odmah primećen, ali se nadam da će vreme doneti neki mali pomak u pravcu povećanja znanja; neki lak, jednostavan i brz „kraljevski“ put ka znanju, naravno, ne postoji. Zato ovi tekstovi ne bi trebalo da nekog prisiljavaju da se izvinjava, ni da objašnjava, niti pak da naljute, već samo da nas nagnaju na razmišljanje. Znam da će čitaoci primetiti da ja u poslednjih 40 godina nisam baš mnogo koristio srpski jezik, ali se nadam da im to neće mnogo smetati. Hronologija događaja vezanih za ovaj skandal data je posebno, mada se mnoga objašnjenja i literatura ponovo daju u samom tekstu ili na kraju svakog teksta, što omogućava da svako poglavlje može da se čita nezavisno od ostalih. Ovde će, između ostalog, biti reči o vrednosti akademskog rada nekih autora. Za prirodne nauke postoje kompleksni i često nedovoljno puzdani pokazatelji kvaliteta objavljenih publikacija kao i raznovrsni indeksi. Za društvene nauke još uvek nema dobro razvijenog sistema traženja citata preko kompjuterske mreže. U načelu, ono što predstavlja na neki način kvalitet rada nije dužina listi objavljenih radova, nije broj sakupljenih

ii

NASILJE NAD FILOZOFIJOM

„impakt faktora“ ili veličina nekih pokazatelja, već sadržaj radova, čiji je kvalitet, nažalost, uvek veoma teško proceniti. Nekritičko korišćenje tih listi indeksa je rasprostranjeno. Mnogi univerziteti, pa verovatno i Beogradski univerzitet, kako bi sebi olakšali posao, nekritički koriste te metode i time nanose veliku štetu naučnom radu. Nedavni skandali oko doktorata i podmetanja lažnih članaka časopisima, afera Sokal, Bohannon scandal sa Science ili naš skandal oko Metalurgia International (videti Etika naučnog teksta, Beograd 2015) delom su bili indirektno prouzrokovani zloupotrebom pomenutih metoda procenjivanja naučnog rada. U drugom delu knjige, sitnijim slogom, date su liste publikacija oba autora (Žunjića i Pavlovića). To je potrebno i zbog uobičajenih razloga, a pošto autori posredno kritikuju naučnu delatnost i objavljivanje nauke svojih kolega, time se, radi konsekventnosti, akademska i naučna delatnost samih autora daje na uvid. Gore naznačena ograničenja svakako važe i za ove liste. Publikacije gde su tekstovi bili objavljeni imale su, svaka od njih, različita pravila citiranja pa se naslovi radova i publikacija u originali, razlikuju jedni od drugih: zbog obima posla liste publikacija nisu posebno formatirane i naslovi radova su ostali gotovo isto onako kako su bili predsavljeni u originalnmj publikacijama. Nekad su korišćeni različiti tipovi slova i način predstavljanja publikacije nije koherentan. Verujemo da će to biti korigovano, ako bude došlo do drugog izdanja. Internet reference. Internet publikacije su efemerne, često menjaju adrese ili nestaju. U listama, pogotovo onim o publikacijama iz društvenih nauka, koje se oslanjaju na internet pretraživače, dat je samo jedan mali broj izvora. Sigurno je da veliki broj važnijih citata nedostaje. To je zbog toga što društvene nauke još uvek

iii

D. PAVLOVIĆ & S. ŽUNJIĆ

nemaju dobro razvijen sistem traženja citata preko kompjuterske mreže. Za neke tekstove (koji su pri kraju ove pomenute liste) nismo bili u stanju da pronađemo adrese na internetu te su oni morali biti tako ostavljeni. Od početka 2002. godine razni tekstovi profesora Žunjića su bili postirani na ličnoj engleskoj internet prezentaciji: http://www.uri.edu/personal/szunjic/ Taj sajt je sad arhiviran. Sam Arhiv sadrži većinu tekstova koji su bili na Univerzitetu Rod Ajland, SAD, mada na njemu mnogi linkovi više ne funkcionišu: https://web.archive.org/web/20150905062529/http:/www .uri.edu/personal/szunjic/index.html Neki izrazi, obično oni tehnički, ostavljeni su na stranim jezicima tako da je ponekad prisutan utisak mešanja jezika. Računamo s tim da čitaoci vladaju važnijim evropskim jezicima (engleskim, francuskim, nemačkim) koji će se povremeno koristiti bez prevođenja. Ilustracije. „Otmica Evrope“, na koricama i u tekstu, je sa Wikipedie, „public domaine“. Ostale ilustracuje su ili iz privatnih zbirki autora ili sa Interneta, sa sajtova koji su takođe „public domaine“ i mogu se reprodukovati bez posebne dozvole. D. P. Pariz, 24. marta, 2016.

iv

NASILJE NAD FILOZOFIJOM

1. Uvod Jedan od najvećih istoričara srpske filozofije je u svom monumentalnom delu Istorija srpske filozofije procenio da je poslednjih dvadesetak godina bio pad kvaliteta filozofije na Odeljenju za filozofiju u Beogradu. Malo je filozofa koji ne misle da su najmudriji te su pogođeni članovi tog odeljenja, dakle, nagnali odeljenje da izda jedno Saopštenje i štampa još 3 teksta u svom glasilu gde se to „bogohulno“ delo osuđuje kao ništavno, a pisac proglašava nefilozofom, neznalicom i lošim čovekom. Ipak, to monumentalno delo na preko 500 stranica, koje je visokog kvaliteta i jedinstveno u Srbiji, će u narednih 500, 1000 ili više godina ipak saopštavati tačno to što je u njemu napisano: na Odeljenju za filozofiju je ovaj period bio period osrednje filozofije. Ovo užasno saznanje nagnalo je pogođene filozofe da traže bilo kakvo rešenje. Pronašli su samo jedno, koje to nije: pokušali su da zgaze čoveka koji se drznuo da to napiše. Njihov problem je svakako na drugom mestu i - nerešiv. Istorija se ne da ispravljati. Evo nešto više detalja. Slobodan Žunjić, filozof i istoričar srpske filozofije je u svojoj Istoriji srpske filozofije (2009 i drugo izdanje 2014) okarakterisao 1

D. PAVLOVIĆ & S. ŽUNJIĆ

Odeljenje za filozofiju (OF) sa Beogradskog univerziteta (BU) kao neuspešno u smislu proizvodnje značajnih filozofskih radova. Takva ocena je shvaćena od strane nekih sa OF verovatno kao uvreda. OF nije reagovalo odmah, već nakon nekih 6 godina, tj. posle drugog izdanja, verovatno jer su značajni filozofi kao Mihailo Marković, Ljubomir Tadić i Mihailo Đurić, koji su delili mišljenje Žunjića i bili i recenzenti pomenute Istorije (prva dvojica), još bili prisutni. Međutim, animoziteti između ove dve grupe traju preko dve decenije. Analitičku filozofiju (AF) je u Jugoslaviju uveo M. Marković izradom svoje druge teze odbranjene u Engleskoj 1956. Mlađi kadrovi, u toku napuštanja marksističke filozofije, orijentišu se prema na Zapadu modernoj AF tako što se pretežno bave logikom i matematikom (to su pomoćne nauke filozofije) i time se udaljavaju od prethodne generacije filozofa mnogo širih vidika koja je bila jedna međunarodno veoma uspešna generacija (generacije Praxisovaca, na primer). Ne prateći dovoljno razvoj AF na Zapadu, oni na taj način zaostaju u kreativnosti, a uz to deformišu profil interesovanja samog OF, kojim sada počinju da preovladavaju pomoćne nauke, logika i matematička logika, a ne proizvode vredne radove značajne za filozofiju uopšte. Oni se pritom ograničavaju na objavljivanje na nacionalnom nivou koje je skromno po obimu i po temama i retko učestvuju u debatama na međunarodnom nivou. U nekim svojim radovima koji se odnose na prikaz srpske filozofije, uključujući i njeno predstavljanje u 2

NASILJE NAD FILOZOFIJOM

inostranstvu - postoje ipak bar 2 takva kratka (od po jedne stranice!) enciklopedijska priloga objavljena u inostranstvu - ignorišu pomenutu prethodnu generaciju afirmisanih filozofa, a njene članove polako udaljavaju sa OF. To udaljavanje je čak i administrativno – što dovodi do konflikata. Potom, u 2014. godini (tad izlazi iz štampe drugo izdanje Istorije), OF objavljuje Saopštenje za javnost u kome oštro napada Istoriju Žunjića, doduše ne ograničavajući se samo na poglavlje 18, u kom se OF ocenjuje kao neuspešno, već odbacuju u stvari sad to celo monumentalno delo Žunjića bez ikakvih argumenata i kad raspravljaju o pomenutom poglavlju, koriste razne nepristojnosti i uvrede, neuobičajene za akademsko kominiciranje. To dobija i široku medijsku podršku u Srbiji i pretvara se u kompletnu hajku na Slobodana Žunjića. Ova zakasnela akcija, pokazalo se tokom 2015. godine, imala je i dodatni motiv (a možda i centralni motiv!) u aktuelnom izbornom ciklusu Srpske akademije nauka i umetnosti, za koju je Žunjić bio kandidovan i pre 15 godina, i koji je onda kao i sada, imao protivnike upravo u gore pomenutoj grupi AF. Žunjićeva ocena da je filozofija na Odeljenju za filozofiju BU bila „osrednja“ nema sumnje tačna. Ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu imale vrhunsku filozofsku tradiciju. U prvi ili drugi ešalon u svetu spada samo nekoliko univerziteta. Uostalom ogromna većina univerziteta spada u drugi ili treći ešalon ili mnogo niže. Pravo bi čudo bilo da je Žunjić našu filozofiju uvrstio u vrhunske! I bilo bi smešno. Međutim, ocena Žunjića je naše filozofe 3

D. PAVLOVIĆ & S. ŽUNJIĆ

šokirala. Oni su izgleda verovali da su u samom vrhu svetske misli. Te iluzije sujete se teško mogu objasniti. U posleratnom periodu je verovatno „novi marksizam“ u vidu Praxis filozofije doživeo neki uspon i to je verovatno sve što se može o našoj filozofiji reći. Doprinos naših filozofa sa BU analitičkoj i post-analitičkoj filozofije je neprimetan. Naši filozofi se nisu čak dovoljo trudili da objavljuju na međunarodnom nivoum a objavljivanje kod nas je bilo svedeno na lokalne, privilegovane recenzije i siromašno publikovanje u časopisima koje su često ili sami uređivali ili im je uredništvo bilo blisko (Theoria, Filozofija i društvo i sl.). Eksplozija sujete sa Odeljenja za filozofiju je zato pravi skandal i moralni pad koji će ostaviti svoje posledice. Naši filozofi su mogli, kako bi pokazali da je Žunjićeva ocena preoštra, da citiraju nekoliko radova koje su objavili u vrhunskim svetskim časopisima, kao što je britanski Mind, Analitic Philosophy, ili The British Journal of the Philosophy of Science, na primer, i time ukažu da je Žunjićeva ocena netačna. Filozofi su nesumnjivo najkvalifikovaniji za argumentaciju i svi imaju i trening i rutinu u tome. Kako oni takve argumente nisu imali, preduzeli su hajku, inkvizicione metode i uvrede. Neakademski način kojim su odgovorili je indirektan ali pouzdan dokaz da nisu imali druge argumente te da su tvrdnje Žunjića verovatno tačne. Moralni aspekti ove hajke na filozofa Žunjića izneti su u prva tri poglavlja. Treće poglavlje sadrži tehnički dodatak gde se neki važniji argumenti, izneti u tekstovima objavljenim u časopisu Theoria, 4

NASILJE NAD FILOZOFIJOM

ipak diskutuju u nešto detalja. Delovi teksta Aranđelovića se diskutuju samo u vezi sa raspravom o plavljenju Nila koja gotovo nema veze sa pomenutim tekstom i ima nezavistan značaj u ovoj polemici, ilustrujući površnost pomenutog filozofa. Pojavio se u međuvremenu i jedan prikaz Istorije, zapravo ponovni prikaz od autora Đorđevića. Prvi prikaz, objavljen pre nekoliko godina, je bio pozitivan, dok je sada izmenjena verzija tog istog prikaza sasvim negativna, mada je reč o istom delu koje je prikazano. Žunjić diskutuje taj prikaz. Ja sam međutim smatrao da takva ekstremna nekonsekventnost autora taj prikaz definitivno diskvalifikuje, te sam ga s toga oglasio „nepostojećim“ i nisam ga uzeo u obzir u svojim tekstovima. Unutrašnje spletke, moguće namere, pojedinosti i moguće zakulisne aktivnosti, hipotetičko opisuje Slobodan Žunjić u svojim tekstovima. Unutrašnji konflikti kolega na Odeljenju za filozofiju, konkurentni odnosi i afiniteti za pojedine pravce u filozofiji koji su različiti među njima, zauzimanje rukovodećih položaja na katedri od strane „logičara“, zapostavljanje ostalih grana filozofije, nizak stručni nivo po Žunjićevoj oceni – sve su to preduslovi za ovaj skandal. Centralni događaj je bio izbor u Srpsku Akademiju nauka i umetnosti (SANU) pre 15 godina i svakako u 2015. godini. To treba imati na umu, pogotovo kad se čitaju tekstovi profesora Žunjića. Tu se osvetljava, i naravno, moguća uloga profesora Arsenijevića, a zatim Đorđevića, Lazovića, Aranđelovića, i Đurića. 5

D. PAVLOVIĆ & S. ŽUNJIĆ

Žunjićev pristup nije grub, nema težinu optužbe pred sudom, ali ima suptilnost moralne osude unutrašnjih spletki i karijerizma kolega koji u borbi za vlast ne prezaju od svega što im je pri ruci. Verovatno u nedostatku najviših intelektualnih i filozofskih dostignuća kojima streme, tim ljudima takva sredstva mogu biti jedina na raspolaganju. Ovde neće biti diskusije oko tačnosti procene Žunjića o kvalitetu rada OF koje je on izrazio u njegovoj Istoriji, proceni koju OF negira. S jedne strane, samo Odeljenje je zainteresovano te je neprikladno da se njegova procena uzima kao validna. S jedne strane, način na koji su negirali tu procenu diskvalifikuje ih za validno učešće u jednoj takvoj raspravi. S druge strane, bes koji su ispoljili ne samo da dokazuje da je Žunjićeva ocena verovatno tačna, već i potvrđuje ono što Žunjić u svojim tekstovima ovde opisuje kao zakulisne igre i manipulacije, kao nešto verovatno ili moguće, ili što iznosi samo kao svoju procenu sa određenim rezervama - jer takva reakcija nije mogla biti izazvana samo akademskim procenama njihovog kolege: takav odgovor Odeljenja za filozofiju je morao imati dugu predistoriju trvenja, konflikata, suprostavljanja i zakulisnih manipulacija. Njih Žunjić ovde samo okvirno implicira. Neki odnosi, koji su implicitno naznačeni, biće jasni nekad samo samim akterima. Žunjić namerno ostaje ponekad neodređen, ali to neće smetati neobaveštenom čitaocu da razume suštinu spletki.

6

NASILJE NAD FILOZOFIJOM

Pored toga, kad je reč o samoj Istoriji srpske filozofije, akademici Marković, Tadić i Basta su dali svoja objektivna i visoko stručna mišljenja u recenzijama Žunjićeve Istorije i mi ćemo se na njih osloniti. S druge strane Žunjić je u Istoriji izneo svoj autorski stav te on ostaje kao takav i u načelu se ne može raspravljati oko prava na autorski stav. Najzad, Žunjić pokazuje svojum dosadašnjim radom da je kvalifikovan da daje procene o Srpskoj filozofiji koje jedan istoričar filozofije treba da daje, te se i taj njegov čin davanja nepovoljne ocene ne moze negirati, mada se u budućnosti nesumnjivo može diskutovati, ali uvek na odgovarajućem nezainteresovanom nivou i od strane kvalfikovanih istoričara fiozofije. Izgleda da na OF momentalno nema istraživača čiji radovi garantuju tu stručnost. D. P. Pariz, 24. marta, 2016.

7

D. PAVLOVIĆ & S. ŽUNJIĆ

8

NASILJE NAD FILOZOFIJOM

2. Logika logičke greške* (O napadu na profesora Slobodana Žunjića) Dragan Pavlović ________________...