SOCIJALNI KAPITAL PDF

Preview

Summary

Suzana Ignjatović SOCIJALNI KAPITAL: OD AKADEMSKIH RASPRAVA DO JAVNE POLITIKE 1 Recenzenti Smiljka Tomanović Aleksandar Bošković Marija Kolin * Knjiga je deo projekta „Društvene transformacije u procesu evropskih integracija – multidisciplinarni pristup“ (47010) koji finansira Ministarstvo za nauku i...

Description

Suzana Ignjatović

SOCIJALNI KAPITAL: OD AKADEMSKIH RASPRAVA DO JAVNE POLITIKE

1

Recenzenti Smiljka Tomanović Aleksandar Bošković Marija Kolin

* Knjiga je deo projekta „Društvene transformacije u procesu evropskih integracija – multidisciplinarni pristup“ (47010) koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj. Sredstva za izdavanje knjige obezbedilo je Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj.

2

Suzana Ignjatović

SOCIJALNI KAPITAL: OD AKADEMSKIH RASPRAVA DO JAVNE POLITIKE

Beograd 2011 3

4

Napomena

Ova knjiga je nastala na osnovu teksta magistarske teze Fenomen popularnosti koncepta socijalnog kapitala u akademskom polju i praktičnoj politici, odbranjene 2009. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Zahvalna sam mentorki prof. dr Smiljki Tomanović, kao i članovima komisije, doc. dr Slobodanu Cvejiću i doc. dr Dušanu Pavloviću, na dragocenim primedbama i savetima za poboljšanje teksta. Kolegi Aleksandru Boškoviću dugujem veliku zahvalnost za pomoć u završnom sređivanju teksta. Nakon redakcije prvobitnog materijala, knjiga Socijalni kapital nalazi se pred čitaocima. Osim uskog kruga ljudi koji se bave socijalnim kapitalom, nadam se da će među njima biti i onih koje zanima aktuelni razvoj teorijskih koncepata u društvenim naukama i uticaj vanakademskih faktora na naučnu sferu, a posebno odnos nauke i politike. Autorki bi predstavljalo posebnu gratifikaciju ako pojedini praktičari iz javnopolitičke sfere pronađu nešto inspirativno u ovoj knjizi.

5

6

SADRŽAJ

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 TEORIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TEORIJSKE POZICIJE U RASPRAVI O SOCIJALNOM KAPITALU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predistorija i istorija pojma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dominantni teoretičari socijalnog kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Burdije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kolman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Patnam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tokvil, Patnam i „ neotokvilijanizam“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ekonomske i razvojne teorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Od teorije neoklasične ekonomije do socioekonomije . . . . . . . . Fukujama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vulkok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Teorije mreža – Lin, Grenoveter i Bert . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TEORIJSKA I METODOLOŠKA PITANJA U RASPRAVI O SOCIJALNOM KAPITALU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Problemi teorijskog određenja socijalnog kapitala . . . . . . . . . . . . . . Socijalni kapital i pojam kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Metodološka pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

13 13 14 18 18 24 31 40 45 47 52 58 63 73 73 83 90

AKADEMIJA I JAVNA POLITIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 POJAM SOCIJALNOG KAPITALA U AKADEMSKOM POLJU . . . . 99 Scijentometrijski indikatori pozicije socijalnog kapitala . . . . . . . . . 99 Socijalni kapital u sociološkom i ekonomskom disciplinarnom okviru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

7

POJAM SOCIJALNOG KAPITALA U JAVNOJ POLITICI . . . . . . . . Primena koncepta socijalnog kapitala u političkom diskursu i javnopolitičkoj praksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Velika Britanija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Međunarodne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koncept socijalnog kapitala u javnopolitičkim paradigmama . . . . AKADEMSKO-POLITIČKA KONVERGENCIJA . . . . . . . . . . . . . . . Delovanje akademsko-javnopolitičkih preduzetnika . . . . . . . . . . . Komunitarizam kao akademski i politički kontekst rasprave . . . . . Odnos „nauke i politike“ u raspravi o socijalnom kapitalu . . . . . . . Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

108 110 112 121 126 132 138 141 146 149 155

LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 INDEKS IMENA I POJMOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

8

Uvod

Razumevanje razvoja pojma socijalnog kapitala jeste primarni cilj ove knjige. Ispostavilo se da je ovaj zadatak mnogo kompleksniji, budući da je pojam doživeo veliku popularnost u akademskim krugovima i političkoj praksi. Zbog toga nije bilo dovoljno zadržati se na teorijskim radovima i istraživanjima. Za potpuno razumevanje popularnosti socijalnog kapitala potrebno je da se prekorači granica akademskog okvira. Od teorijskog rada koji bi se bavio akademskom produkcijom, fokus je postepeno pomeren ka javnopolitičkom domenu.Već prvi iskorak u političku sferu doneo je saznanje da se socijalni kapital može prepoznati u gotovo celokupnom aktuelnom ideološkom korpusu političke scene savremenih demokratija i programima javne politike. Istraživanje se zasniva na nekoliko disciplinarnih područja. Prva grupa pitanja je povezana sa problemom teorijskog razvoja pojma socijalnog kapitala. Prateći razvoj ovog pojma, moguće je takođe uočiti neke tendencije teorijskog razvoja ekonomije ili sociologije, kao i ključne saznajne i metodološke dileme. Ipak, najveći deo pitanja pripada sferi sociologije nauke. Analiza razvoja pojma socijalnog kapitala obuhvata opšte epistemološke probleme društvenih nauka (prvenstveno ekonomije i sociologije), kao i status akademskih disciplina prema javnoj politici. Druga grupa istraživanih problema odnosi se na aktuelna pitanja društvenog konteksta funkcionisanja javne politike, tako da podrazumeva perspektivu sociologije javne politike. U tom okviru se postavlja ključno pitanje: koje potrebe je mogao da zadovolji pojam socijalnog kapitala kada su ga prihvatili akteri javne politike u različitim oblastima, iz različitih ideoloških pozicija i u različitim ekonomskim i političkim sistemima? Pri tome treba razumeti proces definisanja dominantnih 9

programskih orijentacija i ulogu ključnih aktera u tom procesu – od predstavnika akademske sfere do javnopolitičkog domena. Objašnjenje fenomena popularnosti socijalnog kapitala treba tražiti u trostrukom okviru – akademskom, političkom i tačkama preklapanja dve sfere. Šta se dogodilo sredinom devedesetih godina kada je reč o konceptu socijalnog kapitala? O usponu ovog pojma u teoriji društvenih nauka i praktičnoj primeni (posebno u javnoj politici) govori mnoštvo različitih tekstova. Njihovu raznolikost ćemo ilustrovati navođenjem nekoliko tipičnih radova iz sredine devedesetih godina XX veka: studija Roberta Patnama (Robert Putnam), Bowling Alone, o opadanju socijalnog kapitala u SAD; rad Nan Lina (Nan Lin), Building a Network Theory of Social Capital, o apstraktnim modelima socijalnih mreža; istraživanje Social Capital, the Miniaturisation of Community and Consumption of Homemade Liquor and Smuggled Liquor During the Past Year1, o vezi socijalnog kapitala sa konzumiranjem pića proizvedenih u domaćoj radinosti; skup preporuka o instrumentima za jačanje socijalnog kapitala sa naslovom 100 Things You Can Do to Build Social Capital u okviru izveštaja BetterTogether; studija Growth Effects Of Education And Social Capital In The OECD Countries o odnosu ljudskog i socijalnog kapitala koju je napravila organizacija OECD. Ovome bi se mogla dodati anegdota koju navodi Halpern: jedan savetnik britanskog premijera polušaljivo je predložio da bi možda trebalo razmotriti državno finansiranje agencije za posredovanje u traženju partnera kako bi se poboljšao nivo socijalnog kapitala građana (Halpern, 2005). U knjizi analiziramo problem popularnosti pojma socijalnog kapitala, ali možda je ispravnije reći da je reč o paradigmi socijalnog kapitala. Uspon pojma može se pratiti hronološki, mapiranjem godina kada su se pojavili „kapitalni“ radovi Roberta Patnama (1993. i 1995) koji predstavljaju osnovu za ubrzani porast broja tekstova o socijalnom kapitalu u drugoj polovini devedesetih godina. Socijalni kapital je postao veoma popularan pojam u akademskoj sferi, o čemu govori ogroman broj teorijskih tekstova u kratkom vremenskom roku, pojava novih časopisa i specijalnih izdanja postojećih stručnih časopisa, Lindström, M. (2005), Social capital, the miniaturisation of community and consumption of homemade liquor and smuggled liquor during the past year. A population-based study, The European Journal of Public Health,15 (6): 593–600. 1

10

kao i mnogobrojna istraživanja, konferencije, visokoškolski programi i novoosnovane organizacije koje se bave isključivo istraživanjem ili promovisanjem razvoja socijalnog kapitala. U jednom periodu, popularnost socijalnog kapitala se održavala zahvaljujući verovanju u njegovu primenljivost u različitim područjima. Ipak, ovaj heuristički entuzijazam je utihnuo i ustupio mesto preispitivanju korisnosti pojma početkom dvehiljaditih godina. No te kritike još uvek nisu dovele do odustajanja od pojma. Popularnost teorijskog koncepta socijalnog kapitala izvan uskog akademskog kruga ukazuje na to da su postojale potrebe za ovom idejom (tačnije, paradigmom) u javnopolitičkom domenu. Gotovo istovremeno je porasla popularnost socijalnog kapitala u javnopolitičkoj sferi. Socijalni kapital je krajem devedesetih uključen u političke programe i mnoge oblasti javnog sektora, od nacionalnih država do međunarodnih organizacija. Važnu ulogu u ovom procesu imaju akteri koji povezuju dve sfere, takozvani akademsko-javnopolitički preduzetnici. Studija je strukturisana tako da obuhvati posebna pitanja o kojima je upravo bilo reči. Knjiga je podeljena na dva dela. U prvom delu se razmatra teorijski razvoj pojma socijalnog kapitala. Istoriji pojma nije posvećeno mnogo mesta, uglavnom iz perspektive savremene recepcije klasičnih shvatanja. Najveći deo rasprave posvećen je analizi relevantnih teorijskih varijeteta, uključujući „dominantne teoretičare“ (Burdije, Kolman i Patnam), ekonomske i razvojne teorije i, konačno, „mrežne teorije“. Posebno su analizirani epistemološki problemi, dileme oko određenja pojma i metodološke teškoće u istraživanju socijalnog kapitala. Drugi deo knjige izlazi iz okvira uskog teorijskog razmatranja i daleko više je „sociološki“. U ovom delu rada dominira perspektiva sociologije nauke, sociologije javne politike i sociologije ideja. Ključno mesto ima istraživanje delovanja činilaca koji su omogućili veliku popularnost pojma u dve različite oblasti – akademskom i političkom kontekstu. Svako od ova dva polja je analizirano posebno. U završnom poglavlju se razmatraju neka moguća objašnjenja ove akademsko-političke konvergencije. Jedan pravac istraživanja okrenut je razumevanju uloge aktera koji povezuju akademski i javnopolitički deo rasprave (takozvani akademsko-javnopolitički preduzetnici). Drugi pravac analize usmeren je ka širem domenu mnogobrojnih aspekata odnosa nauke i politike. 11

U radu koristimo akademsku i javnopolitičku produkciju, pošto se fokusiramo podjednako na teorijski razvoj pojma i njegovu praktičnu primenu u javnopolitičkom polju. Pored teorijskih radova, koji čine osnovni materijal za razmatranje karakteristika akademske rasprave, analizirana su dokumenta javne politike: strategije, istraživanja i politički programi. Analiza obuhvata različite nivoe: autore, teorijske pozicije, međunarodne organizacije (OECD, Svetska banka) i pojedinačne države (Britanija i SAD). Vremenski okvir obuhvata period devedesetih godina XX i početak XXI veka. U strukturisanju ove knjige postavilo se pitanje terminološkog prilagođavanja pojma socijalnog kapitala srpskom jeziku. Iako bi doslovni prevod engleskog oblika social capital mogao biti podjednako društveni kapital i socijalni kapital, korišćen je isključivo ovaj drugi oblik. Razlog je to što je prvi termin opterećen višeznačnošću. U srpskoj akademskoj produkciji, pojam društveni kapital često ima značenje „društveni (ekonomski) potencijali društva“ i delimično se preklapa sa pojmom ljudskog kapitala. Posebnu zabunu unosi primena pojma u raspravama o društvenoj svojini, gde društveni kapital označava ovaj oblik vlasništva. Prihvatanje prevoda društveni kapital, proizvelo bi terminološku konfuziju i umanjilo analitičku preciznost rada. Zbog navedenih razloga ovde je odabran termin socijalni kapital kojim se naglašavaju specifičnosti primene ovog pojma u jasno omeđenom okviru akademske rasprave i javne politike u drugoj polovini devedesetih godina XX veka i početkom XXI veka.

12

TEORIJA

TEORIJSKE POZICIJE U RASPRAVI O SOCIJALNOM KAPITALU U aktuelnim diskusijama o socijalnom kapitalu nikada nije postignut nivo minimalne saglasnosti oko definicije ovog pojma. U raspravi se koristi toliko mnogo različitih definicija i teorija, da je Džon Fild (John Field) suštinu koncepta socijalnog kapitala minimalistički definisao jednostavno: društveni odnosi su važni (Field, 2003: 1). Pluralizam teorijskih pozicija pratile su rasprave o održivosti i autentičnosti pojma. Jedna primedba glasi da socijalni kapital ne predstavlja ništa novo u teoriji, već da je reč o „izmišljanju tople vode“, da se pojam sastoji od već poznatih „prepakovanih“ teorijskih elemenata ili da, pak, predstavlja „reč za poznate mehanizme“ (Portes, 1998: 3; Field, 2003: 138; Boudon, 2001: 20). Zbog toga je potrebno ukratko prikazati istorijski razvoj pojma, a zatim iscrpno analizirati sve važne aktuelne pozicije i okvir u kome su nastale. Tek nakon toga, u narednom segmentu rada, nastavljamo raspravu o teorijskom određenju pojma, relaciji sa drugim srodnim pojmovima i metodološkim rešenjima u istraživanju socijalnog kapitala. U mapiranju teorijskih varijeteta rasprave primenili smo kombinovani kriterijum koji objedinjuje teorijsku, disciplinarnu i tematsko-problemsku bliskost. Osnovna jedinica analize su pojedinačni autori, što je jedino moguće rešenje, imajući u vidu teorijski razvoj pojma.2 Naime, neki autori su vremenom menjali svoje koncepcije, tako da postoje razne varijante njihovog shvatanja pojma. U skladu sa tezom o teorijsko-političkoj dualnosti rasprave o socijalnom kapitalu, kad god U radu će biti korišćene naizmenično oznake „teorijska pozicija“ i „teorija“. Uvek će biti naglašeno da li se upućuje na širu teoriju nekog autora (npr. Linova teorija društvene strukture) ili se izraz koristi da označi „teoriju socijalnog kapitala“. 2

13

je to bilo moguće, uzeti su u obzir sledeći aspekti: disciplinarni i paradigmatski okvir teorije; definisanje pojma socijalnog kapitala; metodologija istraživanja socijalnog kapitala; javnopolitički aspekt teorije i javnopolitički angažman autora teorije. Radi preglednosti, svi autori su grupisani u tri kategorije. U prvoj grupi su „dominantni teoretičari socijalnog kapitala“. Reč je o teorijama Burdijea (Bourdieu), Kolmana (Coleman) i Patnama (Putnam). Ovakva zajednička odrednica navedenih autora oslanja se više na scijentometrijske indikatore nego na teorijske razloge. Na osnovu određenih pokazatelja u ograničenom periodu, proizlazi da Burdije, Kolman i Patnam imaju ulogu „najcitiranijih“ teoretičara u celokupnom razvoju aktuelne rasprave. Njihovoj legitimizaciji doprineli su drugi učesnici rasprave koji obično ova tri autora izdvajaju kao „ključne teoretičare“ (Baron et al., 2000; Field, 2003). U drugu grupu spadaju ekonomske i razvojne teorije socijalnog kapitala. Ova kategorija je veoma raznovrsna. Neki autori pripadaju glavnom teorijskom toku ekonomske nauke (neoklasična škola), dok drugi zastupaju tzv. heterodoksne pristupe i suprotstavljaju se dominantnoj paradigmi. Određeni broj teoretičara ekonomskog akademskog profila uključen je u „ekspertski krug“ ekonomista koji su angažovani u javnopolitičkoj sferi u oblasti ekonomskog razvoja (posebno u međunarodnim organizacijama). Konačno, u ovu grupu je svrstan Fukujama (Fukuyama), koji ne pripada sasvim „ekonomskom diskursu“, ali se bave pitanjem društvenih činilaca ekonomskog razvoja. Treća kategorija su mrežne teorije. U njih spadaju autori Lin (Lin), Bert (Burt) i Grenoveter (Granovetter). Lin pripada sociološkoj zajednici, a neki autori iz ostalih grupa bliski su „mrežnom diskursu“ (npr. Kolmanova teorija). Ipak, „mrežne teorije“ su posebno obrađene jer čine dovoljno koherentnu celinu koja bi se čak mogla nazvati „mrežna paradigma socijalnog kapitala“.

Predistorija i istorija pojma U prikazima istorije pojma socijalnog kapitala nalazimo podatak da je prosvetni inspektor Hanifan (Lyda Hanifan) prvi put upotrebio 14

ovaj pojam 1916. godine u izveštaju o seoskim školama američke savezne države Zapadne Virdžinije. On definiše socijalni kapital kao ono što „omogućava svakodnevni život ljudi: dobronamernost, druželjubivost, saosećajnost, društveni odnosi među pojedincima i porodicama koji čine društvo... Ako čovek stupi u kontakt sa svojim susedom, a zatim sa drugim susedima, doći će do akumulacije socijalnog kapitala, što može trenutno da zadovolji društvene potrebe tog pojedinca, ali isto tako da stvori društveni potencijal za poboljšanje života cele zajednice...” [prevod autorke] (Lyda J. Hanifan, The Rural School Community Center, The Annals of the American Academy of Political and Social Science, 67 (1916): 130–38, prema: Woolcock, 2000: 228–229). Patnam smatra da je Hanifanova definicija prva poznata definicija socijalnog kapitala i da se u njoj nalaze svi bitni elementi budućeg pojma. S druge strane, Dejvid Halpern (David Halpern) ocenjuje da je ova verzija pojma prilično daleko od značenja koje je on kasnije dobio. Prema Halpernu, Hanifan je verovatno imao na umu prijateljske veze i neformalne norme konformiranja u svakodnevnom životu, tj. „civilizovano ponašanje“ (Halpern, 2005: 10). Postoji mišljenje da su neki elementi teorijske pozicije Džona Djuija (John Dewey) vidljivi kod Hanifana (Farr, 2004: 14). Djui je zaista koristio termin socijalnog kapitala pre Hanifana, imajući pri tome na umu značenje „građanska zajednica“. Ipak, pojam socijalnog kapitala nije posebno definisan u Djuijevoj teoriji, pa je prihvatljivije smatrati Hanifana autorom prve definicije socijalnog kapitala. Kao i Djui, Hanifan naglašava metaforičku upotrebu koncepta „socijalnog kapitala“, ali ipak daje nešto preciznije određenje pojma. Hanifan govori o akumulaciji socijalnog kapitala kao preduslovu razvoja zajednice, praveći paralelu sa razvojem biznisa koji takođe zahteva prethodno obezbeđeni kapital.3 Zanimljivo je da Hanifan koristi terminologiju blisku aktuelnoj raspravi o socijalnom kapitalu. Druga sličnost ova dva autora je daleko važnija za razumevanje razvoja pojma. Naime, Hanifana, kao čoveka iz prakse, i Djuija, kao teoretičara, 3 Lyda J. Hanifan, The Rural School Community Center, The Annals of the American Academy of Political and Social Science, 67 (1916): 130–38. Prema: Farr, 2004: 11.

15

povezuje isti istorijski okvir u kome su formulisali svoje ideje – doba američkog progresivizma. Patnam navodi upravo ovaj period američke istorije kao uzor za vođenje aktivne politike „mobilizacije“ socijalnog kapitala (Putnam, 2000: 383). Ključni progresivistički element je uverenost u mogućnost primene socijalnog kapitala kao instrumenta za realizaciju određenih političkih ciljeva. Među autorima koji su koristili pojam socijalnog kapitala tokom druge polovine XX veka najčešće se pominju Džejn Džejkobs (Jane Jacobs) i Glen Lauri (Glenn Loury). Šezdesetih godina je Džejn Džejkobs pominja...