Pogranične zajednice i jugoistočna granica Liburnije u kasno predrimsko i u rimsko doba, Diadora, Vol. 11, 1989, 59-91 PDF

Preview

Summary

U D K : 902/904(05) Y U IS SN 0417-4046 SV. 11. 1989. V O L. 11 1989. D I A D O R A GLASILO A RH EO LO SK O G A M U ZEJA U ZADRU O R G A N D U M U SEE A R C H E O L O G IQ U E DE Z A D A R Sv. D IA D O R A str. 1—456 Z ad ar 1989. V ol. 11 Slobodan CACE POGRANICNE ZAJEDNICE I JUGOISTOCNA g r a n i c...

Description

U D K : 902/904(05) SV. 11. 1989.

Y U IS SN 0417-4046 V O L. 11 1989.

D I A D O R A GLASILO A RH EO LO SK O G A M U ZEJA U ZADRU O R G A N D U M U SEE A R C H E O L O G IQ U E DE Z A D A R

D IA D O R A

Sv. V ol.

11

str. 1—456

Z ad ar 1989.

Slobodan CACE

POGRANICNE ZAJEDNICE I JUGOISTOCNA g r a n i c a LIBURNIJE U KASNO PREDRIMSKO I U RIMSKO DOBA UDK: 903(497.18) :937 Izvorni znanstveni Clanak Original Scientific Paper : 10. VI. 1989.

Sobodan Caöe YU-57000 ZADAR Filozofski fakultet Obala marSala Tita 2

Clanak iznova razmatra razKcite podatke u vezi s jugoistoc'nom granicom Libumdje u razdoblju od 2. st. pr. n. e do aredine Prdncipata, a narocito obzirom na teritarijalne podjele oko srednjeg toka Krke i na opcenito prihvaceno gledanje da su Laburtü, barem privremeno, drzali nesto zemljista istocno od srednjeg i donjeg toka Krke — koja se inace smatra granicom izmedu Libuma i Delmata. Autor razmatra protezanje terito-ija ldbumskih pogranicnih opcina Varvarina (posebno s obzirom na natpis CIL III 6418 Mratovo) i Bumista (u vezä s medasima CIL III 6431. 6432). Varvarinski terirtorij se protezao samo do srednjeg toka Krke. Bumdstd. mozda zajedno s jos jednom ananimnom liburlnskom opcinorn, drzahu dio podrucja izmedu srednje Krke i plandne Broine: neke promjene su ovdje uslijedile u vezi s nastajanjem mulnicioija 'Ska^xiona. Bumum). Nasupirot novijem misljenju da je vojni teritorij obuhvacao u kontmudtetu prostrani areal uzduz Krke skupa s Kosovöm i kninskim podrucjem autor istice cvrste dokaze za postojalnie malih libumskih opcina na isom prastnru. Njihova koegzistencija s vojnim zonama (c astra u Ivosevcima. brojne vojne posrtaje. p ra ta le gionis u Uzdolin) ? veteranskim zemljama moze se objasniti naporima rimskih vlasti da ocuvaiu oocine svojih liburtiskih saveznika u sibrateski vaznom noia^u. poanatom po zestokim brtkama s Delmatima izmedu 50. or. n. f . i 9. n. e.

Predmetom ove rasprave jesu poiedina pitanja u vezi s prilikama oko diiela iugoistoene granice Libum iie u razdoblju izmedu 2. st. or. n e. i 2. st n, e. Kronoloski okvir odnytuju povijesna kretanja i raspolozivi izvori. Libum ska iugoistoena granica u glavnim poteznma nastaje zaciielo i znatno prije 2. st. pr. n. e. ali ie sigumo da njenu trasu iz vremenn uspostave potpune rimske vlasti uvelike determiinira snazni delmatski savez cija afirmaeija u prim orju pada u vrijeme izmedu 180. i 160 g pr. n. e. Nakon dugih borbi s Delmatima R im ljam su granicu — koliko uspijevamo nazrijeti — uglavnom prihvatili i uöinili je ujedno granicom koja ce d ijeliti skardonitanski od salonitanskog okruzja (conventus iuris59

dictio).1 Izvori kcji se mogu koristiti za prouöavanje podrobnosti togn razgranicenja ne jav ljaju se nakon 2. st. n. e.2 N ije medutim jednostavno organ’zi rat: suvislu raspravu ni o razgranicenju unutar oznacenog kronoloskog okvira. Literam i izvori — Strabon, Plinije, Flor, Ptolemej3 — odreda govore o grauici u vezi s rijekom Krkom (Titius), ali je vec na.prvi pogled uocljivo da navedeni tekstovi, kad i svi drugi koii se posredno odnose na ista pitanja, jamce zapravo samo iedno: da se liburnsko-delmatska graniea ili podudara s donjim tokom Krke ili od njega odstupa razmjemo neznatno. Podiaci koje uspijevaju sa svoje strane priskrbiti arheoloska istrazivanja i napose epigrafika navedeni zakljucak potvrdu.iu. Imena znacajna za delmatsku antroponimiju srecu se na natpisima iz Danila i iz Grebastice, tj. na istocnom prilazu Sibeniku i pouscu Krke.4 Poznato je takoder da je pripadnost stanovnika danilske udoline i okolice — R idita — delmatskom etnosu natpisima i izrijekom posvjedocena.5 Napokon valja istaknuti da posto-janje kulturne granice oko donje Krke tokom zeljeznog doba ne mozemo dovoditi u sumnju.® 1 O p o d je li V. P L IN IJE , N at. hist. 3, 139— 140 (Jap o d i i L ib u rn i u skardo nitansko m konventu); 3, 142: popis etaosa u sälanitansko m konventu, na celu s D e lm a tim a. N o v iji i p o tp u n iji sudiovi o n a s ta ja n ju i fu n k c ija m a ovih o k ru zja : M . D. D O P IC O C A IN Z O S , Los oanvemtos iu rid ic i. Origeln, cronologia y naituraleza hisitörica, Geiniön, 1986, 4, 265— 283, s pregledom v azn ije liteirature (d alje : Las comventos). 2 Iz 60-ih godima 2. st. potjeee n atpis iz Skardone na kojem je zabiljezena obnova srusenog p re to rija o trosku n e k ih opcilna L ib u r n ije : C IL I I I 2809. S acuvano je im e B u m is ta . 8 S T R A B O N , G ogr. 7, 5, 4, kaze d a se ploveci duz lib u rn sk e obale dola zi do rije ke uz k o ju trgovaeke lad e stizu dio D e lm ata te d a je tu »S kärdön. L ib u rn e p ölis«. D oslovno bumaceci ovo Strabon ovo m jesto m oglo b i se zak lju ciiti d a je usce K rke sasvim u lib u m s k im ru k am a i da D e lm a ti dosezu rije k u tek u nekoj tockd uzvodno, b liz u S kardane. Usp. Z. G U N JA C a , O kontilnuitetu n ase ljav an ja n a po drucju Sibenika i n aju ze okolice, S ibenik. Strömen zb o m ik o 900. o b lje tn ic i, Sibenik, 1976, 31— 32, 52 (dalje: O toonitinuitetu). V a­ lja ip a k racum ati i s m ogucim n erazu m ije vanje m navoda u tekstu iz kojega je S trabon uaim ao podatke, npr. ako je tam o äta ja lo d a je Skardotna em po^ii k o ji s lu ii i za trgoviinu s D e lm a tim a, iz toga ne p ro izla zi nuiJno za k lju cak da D e lm ati .ne d o p iru do sibenskog zaljev a, vec sam o to da je glavno trgoviste u S k ardo ni. — P L IN IJE , N at. hist. 3, 139 i F L O R , 1, 21, p rip is u iu L ib u rn im a obalu od Rase (A rsia) u Is tri d o K rk e (T itius) L ib u m im a ; usp. kod P lin ija 3. 141: L ib v m ia e fin is et in itiu m D alm atae Scardona in am ne eo X I I passuum r, m ari. — P T O L E M E J, Geogr. 2, 16, 2, smjeslta uäoe T itija i S kardonu na sam zavrsertak ob ale p rip isan e L ib u m iji; v. i k a rtu V. vatikanskog rukooisa Urbinas. 82, fo l. 68— 69, kod L. JE L lC , Das älteste kartoaraohische D e nkm al über die röm ische P ro vinz D alm atie n . W issenschaftliche M ittheilutagen aus Bosnien und de r H erzegow ina. 7, 1900, T af. V II. 4 O a n tro p o n im iji delm atskog po dru cja R . K A T lC lC , Das m ittP‘lda1m af lnlsche N am engebiete. Z iv a a n tik a , 12, 1963. 255— 292. Usp. i M . ZAN T N O V lO Tlirskö olem e Delm alti, G o d isn jak C B I. 2. 1966. 47— 56 (d alje : D e lm ati). s C IL IH 2776, D a n ilo G o m ie : . . . ] p rin c ip i D e l m a t a r u m arin f"n im l X X II C la u d ia T ib (erü) f il (ia) T• ■• * O snovno o lib u m s k o j odn. delm atsko j k u ltu m o j sk u o ini doba. s rasoaredom n alazista. pro blem atiko m i literatu ro m S. R A T n VT...